Marfi je moj Bog

                                                    

Jednom je neko upotrebio ovaj izraz, i otad mi se često vraća kao mantra.

Često mi ova mantra prolazi kroz glavu.

Naiđe tako dan kad sto posto verujem da čovek mora biti moj Bog jer mi se u toku dana izdešavaju sve stvari koje nedvosmisleno ukazuju na njegovo postojanje.

Tada poželim da usisivač ima duži kabl, da usisam nedostižno mesto, na kojem, gle čuda, čuči pauk.

A ja dotične životinje, vrlo korisne u prirodi, smatram neprijateljem br . jedan

Sad znam šta bi mi odmah posavetovali:“Pa kupi usisivač sa dužim kablom!“

Ma, nema šanse.Pauk bi onda bio dalje.
Ma, neverovatna stvar!

Moraš poverovati.

Pa onda, kada ceo dan maštate o jednom kolaču sa višnjama, koji zaslužujete, posle mukotrpnog vežbanja u teretani, a osoba sa dijabetesom vam ga pojede.
Kad vam hitno treba mobilni, a baterija se ispraznila.
Situacija milion.

Sheryl Crowe je otpevala slično:“Its like a rain on your wedding day“ i nazvala to sve ironijom.

Međutim, kako je jedna pametna voditeljka sa radija primetila-nije to ironija, već paradoks.

Verujete li u Marfija?

Ja da, Bože me oprosti.

Par reči o naslovu

Jel se sećate onih dečijih pitalica "Kaži...kuća?
Pa su postale  skaredne kad su matori počeli da ih koriste, kao u filmu "Kako je propao rokenrol" kada Bata   kaže : "Kaži-Dino.
-Dino.
-Na g.... si zino!"
To mi bila prva asocijacija za naslov.

U podnaslovu bloga sam namerno stavila "Ured za istraživanje ruda  i gubljenje vremena".
Verujem da će se mnogi odmah setiti Alan Forda i pomenutog ministarstva (U kom radi general War i pomoćnik Bert).
Htedoh  sebi da napomenem- ne čačkaj mečke, ne ispravljaj Krive Drine, ne istražuj rude...
Sve dzaba.
Nešto mi ne da mira, pa rekoh, bar ću da osmislim jedan ured gde  ću sve to da radim.
I da mi bude lepo.

A to nije gubljenje vremena, zar ne?

(A možda padne neki dolar?:)