недеља, 8. децембар 2013.

Snip-snap-snure bule pasalure, snip-snap-snure...

 Snip snap snure bule pasalure




U nedelju sam bila sa ćerom u pozorištu, da gledamo "Snežnu kraljicu".
Moje sreće!
Baš sam volela kao dete tu gotik bajku Andersena, gde Snežna beštija otima malog dečaka Kaja u ledene krajeve, a on isto tako postaje leden (što zbog hladnoće, što zbog para).

Al moja sreća detinjaste mene lagano je mlačila čim smo ušli u pozorište.
U lobiju-il kako se već zove-vonj nedefinisane strukture sa blagom primesom amonijaka.
A iznad biletarnice-bilbordi Smoki Smokića -i to 3-unutra stolice crveno presvučene istim tim kučetom.
Crveni se i žuti, iznad poda svog ulepljenog ostacima žvaka.

Dobro.
Ajde da vidimo predstavu i na trenutak zaboravimo na primat monetarnog sistema i tome kako jede i zauzima kulturne prostore.
Drugačije ne može.

Sala se dupke napunila,umnogome  zahvaljujući besplatnim kartama, pa je predstava mogla de počne.

"Snip-snap-snure bule pasalure, snip-snap-snure..." otpočeo je zaraznim džez songom narator, nečim što je više zaličilo na kabaretsku najavu.Muziku je komponovao, kako posle saznajem, Lokner, songove Ršum, al dobro, ne ide mi ta čizma na tu nogu.

Priča se odvijala slično kao i u bajci:Siromašna baka je imala 2 unuka, jedno svoje, jedno posvojeno(Kaja).
Cela zbrka nastaje kad on odlazi sa snežnom kraljicom (Glumi je Bojana Ordinačev totalno neuverljivo).
U neuverljivoj glumi podržava je Viktor Savić, kao pompezni korumpirani savetnik.


Glumačko osveženje svakako predstavlja mlada glumica Jelena Trkulja, prepoznatljiva po ulogama veštica i lujki zahvaljujući svom super iritantno visoko frekventnom tonu, koji je ujedno i beskrajno šarmantan, jer ona to ume da dobro da iskoristi.
Zato su joj i dali tekst razmažene princeze:“Ovo me totalno energetski iscrpljuje“, čime su preterali, jer mi se čini da deca to baš i ne mogu da shvate, mada ni njih ne treba podceniti.
Mala razbojnica, koja je pomogla Gerdi , a koju glumi Katarina Marković, „ukrala je šou“.
Ona „malo bocka“, ali je dobrodušna, i mama joj i dalje skida čarape (najsmešnija scena), iako je mama vođa razbojnika koji su pred njom manji od makovog zrna.Ujedno je taj deo bajke i najzanimljiviji.

Maske i kostimi razbojnika, kao i početni song (i cela muzika) ostavile su najjači utisak (da sam dete, to bi verovatno bila snežna kraljica).

Naposletku, kada dolaze do Kaja, i njegovo ledeno srce smekša, Snežna Kraljica samo izjavljuje sa dosadom savetniku :“Ovaj svet je nesavršen“ i oni odlaze.
Ajme, ljudi.Pa mogli ste malo da „zabiberite“ taj kraj, ispade „mnogo buke ni oko čega“.

I bakica.Ta sirota, skromna bakica, koja više voli svoj cvet koji je poklon, nego sva bogatstva što joj nudi savetnik, na kraju izjavljuje Kaju:
„I nemoj više da se mangupiraš!“




четвртак, 29. август 2013.

Towanda






Pre neki dan sam napunila 35 godina.Tja.
I nisam bila nešto egzaltirana tom činjenicom, al to mi je činjenično stanje.
Više ne pomaže ni Johny svojim stihovima:"Ne izgledam lijepo, briga me za tooo.."
Više mi se vrti Severina u glavi.
I Loša "bolje biti pijan, nego star".
Dobro, nisam ja sad ni stara, da ne preterujem.
Al juče mi se jedna devojka obraćala sa "vi", iako sam ja uporno koristila casual talk današnjih generacija.

I moje dete.Moje malo čudovište me juče pita-"Koliko imaš godina, mama?"
Kažem ja, uz malu strepnju od odgovora iskrene dece.
"Ijaoo, mama!"-i prevrnu se na pod dete od šoka i smeha.

Lele.

Rođeno dete.

Posle me je tešila:"Nisi ti mama starac!"


Kad dođoh sebi, shvatih-al nije stvarno ona floskula-"mladi ste koliko se osećate, tralala"-

Ipak ne bih nazad.

Sad se osećam kao Kejt.

Divota.








понедељак, 27. фебруар 2012.

To nisam ja-to je moja Schauma

This means war!
Stvarno.Dakle, deklarativno i zvanično smo izgubili identitet.
Kao u Andersenovoj ne toliko dečijoj bajci  Senka.Ona progoni čoveka, i na samom kraju ona postaje taj čovek, a on njena senka.
S tom razlikom što je ovde šampon u pitanju.
Ne, ne treba da čitate knjige, da učite, da se menjate-
Dovoljno je oprati kosu-i to više niste  Vi!

Onda na urednom travnjaku izlazi mama u beloj košulji sa tričetvrt rukavima, al toliko beloj, da sve blješti od nje, i traži svog naslednika koji u govnjivim markiranim čarapama igra fucu.
Ona se lako sablazni, malko otrese ono blato, krne sve u mašinu, i naravno odmah izvadi sa mirisom ruža.
Prašak, ljudi!



A tek kako mi pozli od onih uvlakačkih reklama:"Jer -vi ste to zaslužili".Moš misliti.

Zaslužila sam da imam umalane trepavice.Pa kad me žgadija iz busa ispremešta, i ne znam gde mi je glava-pa mi se trepavice zalepe i zamrljaju kao pevaču iz Cure-a, e to sam zaslužila!
Maskara me više neće videti-tj, ima ONA da ZASLUŽI kad ću da je stavim!
Nego.

Pa onda "Usudi se da pokažeš nežnost"...Dakle, treba da se usuđujem i za nežnost, bokte.

Dakle, definitivno smo ušli u sferu gde su margarini, prašak i šamponi preuzeli naše Ja, postavši naš surogat .
Postalo nam je izgleda pretesno u koži, pa ovakve reklamne poruke ni ne shvatamo preozbiljno, kao da smo otupeli.Kao telad.
E nećeš majci!

Svečano obećavam da ću da koristim sva svoja blogerska oružja da napadam neman zvanu glupost.

Usuđujem se da uzmem upravljač!







понедељак, 30. јануар 2012.

Marfi je moj Bog


                                                    

Jednom je neko upotrebio ovaj izraz, i otad mi se često vraća kao mantra.
Često mi ova mantra prolazi kroz glavu.
Naiđe tako dan kad sto posto verujem da čovek mora biti moj Bog jer mi se u toku dana izdešavaju sve stvari koje nedvosmisleno ukazuju na njegovo postojanje.
Tada poželim da usisivač ima duži kabl, da usisam nedostižno mesto, na kojem, gle čuda, čuči pauk.
A ja dotične životinje, vrlo korisne u prirodi, smatram neprijateljem br . jedan
Sad znam šta bi mi odmah posavetovali:“Pa kupi usisivač sa dužim kablom!“
Ma, nema šanse.Pauk bi onda bio dalje.
Ma, neverovatna stvar!
Moraš poverovati.

Pa onda, kada ceo dan maštate o jednom kolaču sa višnjama, koji zaslužujete, posle mukotrpnog vežbanja u teretani, a osoba sa dijabetesom vam ga pojede.
Kad vam hitno treba mobilni, a baterija se ispraznila.
Situacija milion.


Sheryl Crowe je otpevala slično:“Its like a rain on your wedding day“ i nazvala to sve ironijom.
Međutim, kako je jedna pametna voditeljka sa radija primetila-nije to ironija, već paradoks.




Verujete li u Marfija?

Ja da, Bože me oprosti.

понедељак, 16. јануар 2012.

Par reči o naslovu

Jel se sećate onih dečijih pitalica "Kaži...kuća?
Pa su postale  skaredne kad su matori počeli da ih koriste, kao u filmu "Kako je propao rokenrol" kada Bata   kaže : "Kaži-Dino.
-Dino.
-Na g.... si zino!"
To mi bila prva asocijacija za naslov.

U podnaslovu bloga sam namerno stavila "Ured za istraživanje ruda  i gubljenje vremena".
Verujem da će se mnogi odmah setiti Alan Forda i pomenutog ministarstva (U kom radi general War i pomoćnik Bert).
Htedoh  sebi da napomenem- ne čačkaj mečke, ne ispravljaj Krive Drine, ne istražuj rude...
Sve dzaba.
Nešto mi ne da mira, pa rekoh, bar ću da osmislim jedan ured gde  ću sve to da radim.
I da mi bude lepo.

A to nije gubljenje vremena, zar ne?

(A možda padne neki dolar?:)